Пријави се
Нови чланови
  • jerej Dusan Grujic
  • Нинослав91
  • svetlana
  • Rajan
  • Milanče86
  • Душан 25
  • Nenad
Тренутно на сајту
There are currently 0 users and 2 guests online.
RSS
Syndicate content

Панчевачко српско црквено певачко друштво

  • warning: Parameter 2 to ad_html_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_image_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_html_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_image_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_html_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_image_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_html_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_image_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_html_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_image_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_html_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_image_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_html_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.
  • warning: Parameter 2 to ad_image_adapi() expected to be a reference, value given in /home/uspenski/public_html/includes/module.inc on line 483.


Димитрије Стефановић
Вера Царина

 



Најстарије црквено певачко друштво у Срба почело је са радом на Божић 1838. године, када се са хорске галерије Светоуспенског храма у Панчеву први пут заорило вишегласно појање. Историјски значај Хора је у томе што је његовим оснивањем уведено четверогласно појање у литургијском обреду. Хор је основао и водио Панчевац Павле Радивојевић који је завршивши школовање у Русији донео прве хорске партитуре у свој родни град. Када је амбициозни и образовани Никола Ђурковић постао хоровођа, имао је велику подршку тадашњег чувеног песника и националног радника, панчевачког проте Васе Живковића. Хор је у то време увећан, a Ђурковић је тада написао своју прву литургију. Певачко друштво је проширило своје активности; поред певања у цркви организовало је концерте духовне и световне музике, балове, као и наступе са тек основаном Панчевачком позоришном дружином. Нажалост, завођењем Баховог апсолутизма1852. године ове активности престају, а Ђурковић одлази из Панчева.
 

Име композитора и хоровође Корнелија Станковића, једног од најзначајнијих српских композитора, такође је везано за историју Панчевачког српског црквеног певачког друштва.Управо је панчевачком хору посвећена прва Станковићева Божанствена служба. Даворин Јенко, пореклом Словенац, дошао је 1863. године у Панчево и као хоровођа, захваљујући старим везама из Беча, лако се снашао у новој средини. Поред композиција духовног садржаја, компонује и мноштво композиција на стихове српских песника. После две године плодног рада прелази, као наследник Корнелија Станковића, у братско Прво београдско певачко друштво. А у панчевачком хору се кao диригенти смењују Славољуб Лжичар и Чеси Вацлав Хорејшек и Јосиф Це. Кроз заједнички рад и сарадњу хорова стварају се културне везе са чешким народом што се одразило и на ширем црквеном пољу.
Више од три деценије, почев од 1875. године, хор је водио Панчевац Мита Топаловић. Радио је на музичком описмењавању и образовању певача. Репертоар Друштва био је веома богат. Често су приређивани концерти. После Топаловића на ово место долазе: Младен Максимовић, Антоније Освалд, Душан Давидовић, Радивоје Петровић, Јосиф Николић-Вучковић, Коста Таназевић и Јован Бандур. Године 1923. Друштво је учествовало на свечаностима приликом преноса посмртних остатака Стевана Стојановића Мокрањца на служби у Саборној цркви у Београду, а потом и на концерту певачких друштава у Народном позоришту. Том приликом је основан Јужнословенски певачки савез, чијим је чланом постало и Панчевачко српско црквено певачко друштво.

После много успона и падова, долазака и одлазака диригената, Друштво са дириговањем Јована Бандура 20. септембра 1925. године приређује Тридесети духовни концерт посвећен успомени преноса посмртних остатака Владике Рада – Петра II Петровића Њгоша – са Цетиња на Ловћен. На тој великој свечаности Друштво прима Орден Светог Саве III степена, који му уручује изасланик Министра просвете др Ранко Младеновић. У пригодном говору он је одао хвалу и признање за увођење и ширење српске вокалне музичке уметности. Краљевски фонд за рад на просвећивању народа у име Краља Петра II Карађорђевића доделио је 1937. године Панчевачком српском црквеном певачком друштву похвалницу за заслуге.
Већ следеће године, на стогодишњицу Друштва, Краљ је подарио заставу и примио се кумства при њеном освећењу. Тада је постао и његов високи покровитељ.

Поводом стогодишњице Друштва историчар Миховил Томандл, члан и секретар Друштва, на основу стрпљивог истраживања архивских докумената забележио је богату  историју Хора у „Споменици Панчевачког српског црквеног друштва 1838-1938“ која је, у ствари, историја не само Друштва него и хорског певаштва у Панчеву. Међутим, иако постоји делимична архивска документација, о последњих 65 година Хора није много писано. Основна делатност чланова Хора – певање на светим Литургијама недељом и на великим празницима – углавном није прекидана. Заслуге за то припадају, пре свега, певачима и диригентима, од којих нису сви били професионални музичари већ одушевљени аматери, а затим и свештеницима који су водили бригу о Хору. Свест о настављању једне светле традиције била је присутна код већине. Треба истаћи имена хоровођа који су после Јована Бандура (он је дириговао на прослави стогодишњице Хора, а 1948. године изабран је за почасног хоровођу) деловали: Коста Таназевић, Антон Север, Лазар Бута (концерт Хора на Коларчевом народном универзитету у Београду; дириговао је до 1947. године када је прешао у Нови Сад за диригента опере), Васа Ивковић (био је просветни радник и као таквом замерено му је што као учитељ диригује у цркви; неколико пута га је замењивао Радивоје Петровић), Димитрије Стефановић (1967. године изабран је за почасног хоровођу, а после студија у Енглеској диригује поново), Сретен Давинић (заменик хоровође до 1970. године), Драгољуб Болманац, Слободан Захаријевић, повремено Петар Бохаревић, Богдан Ћурчин (1970), Богдан Цвејић (1977), Милица Кајганић.

Чини се да је делатност Хора после стогодишњице била уобичајена све до 1941. године, када су прилике за време окупације негативно утицале на рад Друштва. Велика криза настала је после Другог светског рата, када је певање у цркви – посебно за просветне раднике – доведено у питање. Друштво наставља да се осипа, те се број активних чланова смањио чак за 60% у односу на предратни период. Певали су пензионери и стари верујући чланови. Поред свих тешкоћа наставило се са певањем у цркви. Животарили су и чланови другог Панчевачког певачког друштва „Венац“ (основаног 1884. године; све до 1966. године овај хор је певао у Преображенској цркви). Нека стара размимоилажења између чланова оба друштва повремено су долазила до изражаја. Да би се избегли неспоразуми, једне недеље је певана „Венчева“, а друге недеље Литургија Црквеног певачког друштва, у ствари композиције Бортњанског-Давидова. Најзад, и једни и други су певали обе Литургије. Када је Друштво 1988. године славило 150 година постојања, одликовано је од стране Светог Архијерејског Синода Орденом Светога Саве II степена за „непроцењиви допринос црквеном благољепију и духовној мисији“.

Године су се низале, а 1991, када је страх од губљења посла нестао, млађи певачи почели су да долазе „на хор“. Такође се настојало одржати певање 12 композиција на вечерњу на Велики Петак, традиција коју је установио Мита Топаловић, што је за певаче представљало неписану обавезу коју су подржавали и свештеници. Ослабљеном Хору у овом времену радо су притицали у помоћ на вечерњу на Велики Петак чланови Студијског хора Музичког института САНУ.

Са новим снагама, на иницијативу старешине Светоуспенског храма, протојереја Милована Глоговца, уз свесрдно залагање председника Хора Божидара Марошана, 2000. године подмлађени хор почела је да води Вера Царина. Наглашено је поведена брига о хорском звуку и вокалној техници. Са младим певачима формирају се и млади диригенти – Борјана Ловрић-Стражмештеров, Весна Паунов-Смаиловић и Мирјана Сланкаменац-Прашникар, које повремено диригују на светим Литургијама, венчањима, а каткад и на концертима. Заслугом заједничке идеје, лепом певању, учествовању на богослужењима и редовном певању на духовним концертима, крштено је много чланова хора са члановима породица. Са запаженим успехом Вера Царина је водила хор на разним годишњим културним манифестацијама у Панчеву (Дани Прота Васе, божићни и васкршњи концерти, вечерње на Велики Петак, а у Београду фестивал „Хорови међу фрескама“, Сабор српских хорова, Видовдан 2003. и 2004. г.). Хор је певао и у многим манастирима, гостовао је са успехом у низу градова Србије, (Мокрањчеви дани), као и на фестивалима духовне музике у Чешкој, Бугарској и Украјини. Такође, Хор је више пута, разним поводима, учествовао на концертима у римокатоличкој цркви светог Карла Боромејског.
Од првог одржавања Панчевачких дана духовне музике, које организују Српска православна Црквена општина и Скупштина општине Панчево, Друштво редовно учествује и отвара Дане. Истиче се у прослави 850 година постојања града Панчева 2003. године, када је одржана и прослава 165-годишњице Друштва. Том приликом основан је и подмладак Панчевачког српског црквеног певачког друштва, који је две године водила Весна Паунов, а од 2006. г успешно га води Наташа Чавошки.

Истакнута је трострука одговорност Друштва: према историји, садашњости и будућности. Одговорност према историји подразумева вредновање постигнутог, а одговорност према садашњости изискује настављање и усавршавање достигнутог. Остаје поглед у будућност која у суштини не треба да буде различита од онога што је Друштво чинило током 170 година рада: певати у славу Бога и рода. Вредан је помена кратак мото Друштва који је компоновао Мита Топаловић: „Поју Богу мојему дондеже јесам!“ Поред овог основног задатка који се из обавезе чланова и диригената постепено и све више претвара у љубав, Хор пева и изван цркве, сведочећи да служи и своме роду.

 

Претражи сајт
Корисни линкови
Посете сајту

                                                                                                                                     www.uspenskihrampancevo.com